Предмет овог Извештаја је анализа стања у правосуђу Србије, према важећем правном оквиру, у датом институционалном окружењу и стварним околностима које битно утичу на остваривање и заштиту права грађана у поступку пред судом, као и код остваривања других права и интереса грађана у оквиру правосудног система, укључујући правосудне услуге. Извештај треба да попуни постојећу празнину на плану независног механизма праћења напретка реформе правосуђа заснованог на чињеницама и доказима. Треба имати у виду да постојећи институционални механизми процене резултата и надгледања напретка у реформи правосуђа не одражавају у довољној мери сложеност проблема на нивоу појединачних случајева и ситуација са којима се грађани сусрећу приликом суочавања са судом или тужилаштвом, па се јавља потреба за допуном ових аналитичких инструмената додатним квантитативним и квалитативним оценама. Поред тога, у досадашњој аналитичкој пракси организација цивилног друштва, преовлађује фрагментарни приступ, којим се обрађују поједине уже тематске целине од значаја за приступ правди или заштиту права, док је овај извештај први покушај да се обухвати целина правосудног система.

Izveštaj o praćenju stanja u pravosudju

Сврха овог извештаја је да послужи као независни механизам праћења напретка у правосудним реформама посматрано из угла грађана и стварних услова за њихов приступ правди, који даје објективну оцену стања и препоруке за унапређење, засновано на чињеницама и независним стручним оценама, а према посебно развијеној методологији. Извештај је истовремено допунски и комплементаран са наведеним институционалнним механизмима праћења и извештавања, као што су извештаји о спровођењу Акционог плана за поглавље 23, који се припрема и израђује у склопу процеса преговора о приступању Европској унији, и редовни извештаји о раду судова и тужилаштава, базирани на званичној судској и тужилачкој статистици.

Сврха извештаја није да из „птичје перспективе“ посматра целину правосудног система и даје оцене према званичним подацима о раду правосудних органа, као што то чине државне институције надлежне за формулисање јавних политика у области правосуђа, већ да пружи поглед „из приземља“, из дискурса појединаца који имају потребе да пред судом штите своја права. С обзиром на овакав приступ, у питању је јединствена методологија, која је посебно развијена за потребе израде овог извештаја, и која овај дискурс појединца разлаже на објективне критеријуме, дефинисане путем индикатора и стандарда, и изложене у седам кључних области.

Подаци прикупљени и приказани у извештајима о праћењу служиће за дефинисање предлога цивилнног друштва у текућим и предстојећим процесима формулисања јавних политика у области правосуђа које подржавају потребе грађана. Континуирано праћење реформе правосуђа од стране организација цивилнног друштва, које се ослања пре свега на перцепцију корисника система, стручне, као и целокупне јавности, важно је са аспекта јачања партиципативности и инклузивности процеса праћења реформе правосудног система. Крајњи циљ овде изложеног процеса праћења и извештавања је да допринесе бољем разумевању досадашњих резултата реформског процеса у области правосуђа и укаже на могућа побољшања и правце будућих стратешких активности у области реформе правосуђа.

Цео извештај можете погледати ОВДЕ.

вест преузета са интернет странице otvorenavratapravosudja.rs.

ИЗДВАЈАМО

САОПШТЕЊА

ВЕСТИ